Tako juče uđem u prodavnicu u potrazi za nekom lepom, šarenom (ali ne baš skroz girly) kutijom, i već na samom ulazu se sudarim sa gomilom, ne, gomiletinom bombonjera i fensi pakovanja onih uglavnom divnih i neodoljivih čokoladnih čuda (=manja količina i mnogo više "ukrasne" folije za baciti posle za iste ili veće pare), kojekakvim deda mrazovima (jer nema poente pisati velikim slovom nešto čega ima TOLIKO) i novoizmišljenim zabavnim sitnicama za mališane (koje slede otprilike politiku-kupi me i igraj se cele tri sekunde, pojedi ono što je unutra za dve i traži onda nešto novo kao poklon).
Kao da nije dovoljno to što već nedeljama hodam ulicom mrmljajući u sebi molitve svim postojećim i nepostojećim bogovima, i kajući se što nisam nabavila šlem, jer sa svih strana vrebaju praznični ukrasi i ogromne dekorativne instalacije u obliku kutija sa mašnama viseći nad glavama prolaznika. Da se razumemo : volim i ja praznike, ne baš u onoj meri u kojoj se to očekuje od svake "normalne, optimistične i pune života i vere u bolje sutra" osobe, ali volim ih, ili ih bar ne mrzim ako ništa drugo. Po koji slobodan dan, opravdanje za krkanje nezdrave hrane, a ni poklone ne odbijam, nije lepo. I trudim se da, ako već i sama nisam u stanju da cičim od sreće jer uskoro krećemo da brojimo novih 365 dana ispočetka, a ono da ne ubijem to ushićenje kod drugih ljudi kojima je to važno i predstavlja neku novu, nultu, polaznu tačku za buduće pobede i uspehe.
 |
| "Uskoro će Božić ! Jelka i puuuno poklona !!" |
Kao da nije dovoljno to što već nedeljama hodam ulicom mrmljajući u sebi molitve svim postojećim i nepostojećim bogovima, i kajući se što nisam nabavila šlem, jer sa svih strana vrebaju praznični ukrasi i ogromne dekorativne instalacije u obliku kutija sa mašnama viseći nad glavama prolaznika. Da se razumemo : volim i ja praznike, ne baš u onoj meri u kojoj se to očekuje od svake "normalne, optimistične i pune života i vere u bolje sutra" osobe, ali volim ih, ili ih bar ne mrzim ako ništa drugo. Po koji slobodan dan, opravdanje za krkanje nezdrave hrane, a ni poklone ne odbijam, nije lepo. I trudim se da, ako već i sama nisam u stanju da cičim od sreće jer uskoro krećemo da brojimo novih 365 dana ispočetka, a ono da ne ubijem to ushićenje kod drugih ljudi kojima je to važno i predstavlja neku novu, nultu, polaznu tačku za buduće pobede i uspehe.
Ali, pobogu, mora li sa tom euforijom da se krene dva meseca unapred ?? Ok, ovde se slavi samo katolički, ili, kako ga ja zovem, "prvi" Božić, ali već bukvalno mesec dana supermarketi i prodavnice su prepuni gorenavedenih drangulija. I ne radi se više o punim rafovima, već o dodatnim redovima i redovima rafova, kao da ste zašli u magacin. Želiš da obaviš kupovinu osnovnih stvari mirno i brzo ? E nećeš ga majci, ima da prođeš pored i kroz i oko čitavog šareniša koji je u ponudi.
Pored toga, u izlozima radnji velike reklame za "specijalna božićno-novogodišnja" sniženja od (-)27% (nije bitno šta je, piše da je jeftinije i kupuj, šta se razmišljaš). Inbox pun mejlova sa reklamama za ovaj i onaj idealan poklon, koji je takođe na sniženju, još ako kupiš 7 istih, dobiješ 8. za dž. Šta ćeš raditi sa 8 istih stvari koje verovatno nikom ne trebaju, pojma nemaš, ali bar si "uštedeo" koji cent.
Svesno prihvatam rizik da sad zazvučim kao neka zlovoljna, matora konzerva (a u stvari sam u cvetu mladosti, je l' te), ali dobro se sećam kako sam kao klinka brojala dane do Nove godine, iščekivala dan kada ću okititi jelku i kako je uzbudljivo bilo upaliti ukrasne svetiljke po prvi put i gledati ih kako se naizmenično pale i gase. Još kada bi se tu najzad našao po neki skroman poklon, pa kud ćeš veće sreće. I sve se dešavalo krajem decembra, kakav bre oktobar i novembar, kakvi bakrači :) Imam utisak da je komercijalizacija svega, pa eto i tih novogodišnjih i božićnih praznika ugušila u ljudima svaku sposobnost radovanja malim stvarima (i u pravo vreme). Materijalna vrednost poklona, kao i broj istih, dostiže vrlo visoke cifre, što je, s moje tačke gledišta, obrnuto proporcionalno emotivnoj vrednosti istih.
Pored toga, u izlozima radnji velike reklame za "specijalna božićno-novogodišnja" sniženja od (-)27% (nije bitno šta je, piše da je jeftinije i kupuj, šta se razmišljaš). Inbox pun mejlova sa reklamama za ovaj i onaj idealan poklon, koji je takođe na sniženju, još ako kupiš 7 istih, dobiješ 8. za dž. Šta ćeš raditi sa 8 istih stvari koje verovatno nikom ne trebaju, pojma nemaš, ali bar si "uštedeo" koji cent.
 |
| "Nisam ja kriv" Nisi, deda, niiisi... |
Svesno prihvatam rizik da sad zazvučim kao neka zlovoljna, matora konzerva (a u stvari sam u cvetu mladosti, je l' te), ali dobro se sećam kako sam kao klinka brojala dane do Nove godine, iščekivala dan kada ću okititi jelku i kako je uzbudljivo bilo upaliti ukrasne svetiljke po prvi put i gledati ih kako se naizmenično pale i gase. Još kada bi se tu najzad našao po neki skroman poklon, pa kud ćeš veće sreće. I sve se dešavalo krajem decembra, kakav bre oktobar i novembar, kakvi bakrači :) Imam utisak da je komercijalizacija svega, pa eto i tih novogodišnjih i božićnih praznika ugušila u ljudima svaku sposobnost radovanja malim stvarima (i u pravo vreme). Materijalna vrednost poklona, kao i broj istih, dostiže vrlo visoke cifre, što je, s moje tačke gledišta, obrnuto proporcionalno emotivnoj vrednosti istih.
I šta mi sad ovako namrgođenoj drugo preostaje, nego da se udavim u nekoj toploj čokoladi :) A ovaj mrgudluk će, nadam se, ispariti iz mene kad konačno uključe te ukrasne svetiljke... Ako ne tad, onda bar kad ih isključe i poskidaju...
