Kad na vrbi rodi grožđe :)

Na detalje i sitnice često ne obraćamo pažnju, a upravo nam te neprimetne, svakodnevne stvari mogu poslužiti kao inspiracija. Tako sam ja sasvim slučajno bacila pogled na poštanske markice koje smo kupili nedavno i našla inspiraciju kako za obogaćivanje znanja iz francuskog, tako i za ovaj post. Na svakoj markici je napisana i ilustrovana po jedna izreka. Bilo mi je jako interesantno kad sam se udubila i pronašla njihova značenja, pa možda bude i vama.

1. "Cela ne se trouve pas sous les sabots d'un cheval" - To se ne nalazi ispod kopita konja, odnosi se na nešto što je vredno i retko, i što se teško pronalazi (nasuprot onome što se uvek može naći na putu kojim je konj prošao, khm, khm).

2. "Etre heureux comme un poisson dans l'eau" - Biti srećan kao riba u vodi, mi češće kažemo u moru, ili imamo onu bolju "Kao bubreg u loju" :D

3. "Se regarder en chiens de faïence" - Gledati se kao psi na porcelanu/tanjiru, (uh dok sam ovo skontala) znači gledati ljutito, zlobno jedno u drugo. Izraz potiče iz vremena kada se pravila grnčarija prekrivena ovim faïence, vrstom keramike na bazi gline i kalaja. Ljudi su pravili razne ukrase kao što su tanjiri i slično, na kojima je često kao dekoracija bio crtež dva psa koji ljutito gledaju jedan u drugog, spremni da napadnu.

 4. "Avaler des couleuvres" - Progutati zmije (bljak btw), znači trpeti uvrede bez suprotstavljanja. Drugo značenje odnosi se na prihvatanje bilo koje izjave kao istinite.

5. "Pratiquer la politique de l'autruche" - Sprovoditi nojevu politiku, znači svesno ne prihvatati, ne obraćati pažnju na verovatni neuspeh ili opasnost. Uzdržaću se od povezivanja ove izreke sa nekom drugom politikom.

6. "Pleurer des larmes de crocodile" - Kao i kod nas, liti krokodilske suze.

7. "Ménager la chèvre et le chou"- Čuvati i kozu i kupus, znači braniti kontradiktorne interese. Poreklo izreke vodi od činjenice da je teško brinuti o kupusu i o kozi istovremeno, s obzirom na to da će koza poručkati kupus čim ga se dočepa :)

8. "Etre serrés comme des sardines" - Biti poređan kao sardine, i mi kazemo isto kad je negde tesno. A imamo i manje kulturnu zamenu "kao u d**etu" :D

9. "Qui vole un oeuf, vole un boeuf" - Ko ukrade jaje, ukrao je vola, znači da je i najmanja krađa zločin i da ko počne sa malim krađama, ukrašće i vrednije stvari.

10. "Le chat parti, les souris dansent" - Gde mačke nema, tu miševi kolo vode.

11. "Sauter du coq à l'âne" - Skočiti sa petla na magarca, he he, ova mi je najbolja. Odnosi se na naglo menjanje teme koja veze nema s prethodnom.

12. "Quand les poules auront des dents" - Kad pilići budu imali zube, odnosno "kad na vrbi rodi grožđe", ili ona "kad svinje budu letele". Što bi ona naša vrisnula: "NIKADAAA!!!"

Možda i vi znate neku zanimljivu francusku izreku? Ili imate neku omiljenu srpsku kojoj bih mogla da potražim pandan u francuskom jeziku?

~ Renan Luce - La lettre ~

Srbija? Kako, koliko, kada, ko, šta... ?

Ljudi moji, ovde je od pre neki dan 18 stepeni. Stiglo proleće, izgleda, posle "teške" zime i cele tri pahulje koje su pale.

Pre dolaska u Francusku, nikada ranije nisam razmišljala o tome kako je nekom strancu kad se nađe u društvu ljudi iz zemlje u kojoj se nalazi. Meni je uvek bilo interesantno kad upoznam nekog strendžera, pa ga onda ispitujem o svemu i svačemu, i kontam kako i on prosto mora uživati u tome. Tako mi nije bilo čudno kad je moj dragi dolazio među "moje" ljude i odgovarao na milione i milione pitanja. Onda smo zamenili uloge i gle, postadoh ja atrakcija. Skroz čudan osećaj. I evo na kakva pitanja, između ostalog, nailazim. Neka su skroz uobičajena, neka me iznenade, neka su me navela na to da se zamislim i shvatim koliko stvari (ne) znam o sopstvenoj zemlji, neka su me nasmejala. Neka uopšte i nisu pitanja :)

• Odakle dolazite s tim (slatkim, malim, specifičnim itd.) akcentom?

• Koji je glavni grad Srbije?

• Je l' u Srbiji ljudi piju čaj? (??)

• Koja je srpska novčana valuta?

• Je l' imate vi tamo sireve? Kakve?

• Iz Srbije? Milozevik, je l' tako? (Slobodan Milošević)

• Koja se rasa svinje najviše uzgaja?

• A kako se na srpskom kaže "Dobar dan", "Dobro veče", "Hvala" (nastaviti spisak po ličnom nahođenju) 

• Kakva su srpska vina?

• Jesi ti Poljakinja? 

• Kusturikaaa!!! (Kusturica)

• Kako se zove tvoj grad? A gde je to? (onda objasnim, a oni sve klimaju potvrdno glavom, tobože kontaju gde je)

• Šta se izvozi od prirodnih bogatstava? 

• Imam ja jednog prijatelja, isto Srbin, radi tu i tu i živi u tom i tom mestu. Gde je tu pitanje, pitate se vi. U pogledu : "možda ga znas?". Ovo je ekvivalent pitanja : "Je l' znaš ti Peru?" Kao da moram poznavati svakog Srbina koji kroči na teritoriju Francuske, jer smo, bože moj, iz iste zemlje. Mislim, Srbija jeste mnogo manja od Francuske i "nas" je manje nego "njih", ali ja još uvek ne uspevam da se upoznam sa čitavom dijasporom)

• Srbija, je l' to selo ovde u blizini Aix-a?

• A što si ti došla u Francusku?

• Srbija? E da, Džokovik je opet pobedio tog i tog (pa mis'im naravno, ali ja ne pratim tenis) 

• Je l' ima u Srbiji šuma? 

• Iz Srbije? Znam ja malo ruskog...

To be continued...

~ The Smiths - Ask ~

(Još) Jedan namćorski

Tako juče uđem u prodavnicu u potrazi za nekom lepom, šarenom (ali ne baš skroz girly) kutijom, i već na samom ulazu se sudarim sa gomilom, ne, gomiletinom bombonjera i fensi pakovanja onih uglavnom divnih i neodoljivih čokoladnih čuda (=manja količina i mnogo više "ukrasne" folije za baciti posle za iste ili veće pare), kojekakvim deda mrazovima (jer nema poente pisati velikim slovom nešto čega ima TOLIKO) i novoizmišljenim zabavnim sitnicama za mališane (koje slede otprilike politiku-kupi me i igraj se cele tri sekunde, pojedi ono što je unutra za dve i traži onda nešto novo kao poklon).

"Uskoro će Božić ! Jelka i puuuno poklona !!"

Kao da nije dovoljno to što već nedeljama hodam ulicom mrmljajući u sebi molitve svim postojećim i nepostojećim bogovima, i kajući se što nisam nabavila šlem, jer sa svih strana vrebaju praznični ukrasi i ogromne dekorativne instalacije u obliku kutija sa mašnama viseći nad glavama prolaznika. Da se razumemo : volim i ja praznike, ne baš u onoj meri u kojoj se to očekuje od svake "normalne, optimistične i pune života i vere u bolje sutra" osobe, ali volim ih, ili ih bar ne mrzim ako ništa drugo. Po koji slobodan dan, opravdanje za krkanje nezdrave hrane, a ni poklone ne odbijam, nije lepo. I trudim se da, ako već i sama nisam u stanju da cičim od sreće jer uskoro krećemo da brojimo novih 365 dana ispočetka, a ono da ne ubijem to ushićenje kod drugih ljudi kojima je to važno i predstavlja neku novu, nultu, polaznu tačku za buduće pobede i uspehe. 

Ali, pobogu, mora li sa tom euforijom da se krene dva meseca unapred ?? Ok, ovde se slavi samo katolički, ili, kako ga ja zovem, "prvi" Božić, ali već bukvalno mesec dana supermarketi i prodavnice su prepuni gorenavedenih drangulija. I ne radi se više o punim rafovima, već o dodatnim redovima i redovima rafova, kao da ste zašli u magacin. Želiš da obaviš kupovinu osnovnih stvari mirno i brzo ? E nećeš ga majci, ima da prođeš pored i kroz i oko čitavog šareniša koji je u ponudi.

Pored toga, u izlozima radnji velike reklame za "specijalna božićno-novogodišnja" sniženja od (-)27% (nije bitno šta je, piše da je jeftinije i kupuj, šta se razmišljaš). Inbox pun mejlova sa reklamama za ovaj i onaj idealan poklon, koji je takođe na sniženju, još ako kupiš 7 istih, dobiješ 8. za dž. Šta ćeš raditi sa 8 istih stvari koje verovatno nikom ne trebaju, pojma nemaš, ali bar si "uštedeo" koji cent.

"Nisam ja kriv" Nisi, deda, niiisi...

Svesno prihvatam rizik da sad zazvučim kao neka zlovoljna, matora konzerva (a u stvari sam u cvetu mladosti, je l' te), ali dobro se sećam kako sam kao klinka brojala dane do Nove godine, iščekivala dan kada ću okititi jelku i kako je uzbudljivo bilo upaliti ukrasne svetiljke po prvi put i gledati ih kako se naizmenično pale i gase. Još kada bi se tu najzad našao po neki skroman poklon, pa kud ćeš veće sreće. I sve se dešavalo krajem decembra, kakav bre oktobar i novembar, kakvi bakrači :) Imam utisak da je komercijalizacija svega, pa eto i tih novogodišnjih i božićnih praznika ugušila u ljudima svaku sposobnost radovanja malim stvarima (i u pravo vreme). Materijalna vrednost poklona, kao i broj istih, dostiže vrlo visoke cifre, što je, s moje tačke gledišta, obrnuto proporcionalno emotivnoj vrednosti istih.

I šta mi sad ovako namrgođenoj drugo preostaje, nego da se udavim u nekoj toploj čokoladi :) A ovaj mrgudluk će, nadam se, ispariti iz mene kad konačno uključe te ukrasne svetiljke... Ako ne tad, onda bar kad ih isključe i poskidaju...

~ Hedgehoppers Anonymous-It's Good News Week ~

A taaaaaable ! (žvak-žvak)

Za početak, biću kratka i jasna : kad Francuzi sednu da jedu, tu kraja nema. NEEE-MA.

Ukoliko imaju goste, bilo da je u pitanju neko porodično ili drugarsko okupljanje, Francuzi počinju aperitivom (l'apéro). Pod ovim se podrazumeva minimum (ali stvarno minimum) polučasovno grickanje kojekakvih semenki, čipseva, "zalogajčića", kikirikija, kobasice (vrrrlo važna stavka :)) itd. Jedan od specijaliteta Provanse koji se takođe jede kao predjelo je la tapenade (tapenad), namaz od crnih ili zelenih maslinki koji se maže na tanke kriške posebne vrste hleba/tosta, šta li je već. Naravno, služe se i različite vrste sokova i alkohola, često i koktelčića ili, ako ste oženjeni Srpkinjom - rakija :) I sve vreme se ćaska, a često ovo vreme bude posvećeno i zajedničkom spremanju jela. Kako god, apéro ume da potraje.

La tapenade

Kada je glavni obrok konačno gotov i sto postavljen, svi sedaju za sto. Obrok ne počinje dok svi ne sednu. Onda sledi horsko "Bon appétit" (bon apeti - prijatno). Neko od prisutnih, često, ali ne i obavezno domaćin, poslužuje najpre sve goste, pa sebe. Tek kada su svi posluženi, počinje se sa jelom. Francuzi uvek prvo jedu salatu. Zatim sledi glavno jelo. Ponekad to bude i samo meso, iako se mnogo češće ono služi sa nekim prilogom.

Posle glavnog jela, koje može podrazumevati i dve-tri "ture" različitih jela, prelazi se na sir (fromage - fromaž), jednu od najvažnijih namirnica u francuskoj kuhinji. Sir se jede uz hleb i vino, koje prvo mesto po važnosti deli sa sirom. Ovaj način jedenja sira (sir, hleb i vino) se smatra dezertom, a neko kaže da se uvek mora završiti sa sve tri stvari u isto vreme. Znači, ako ste pojeli hleb, a ostalo vam je još malo sira i vina, uzimate jos hleba, ako vam zafali vina, uzimate jos koju kap, itd. :) Nakon sira, prelazi se na dezert- voće i/ili neki kolač, i na kraju se služi kafa. Od stola se ne ustaje sve dok svi ne završe s jelom.

Sve u svemu, ništa radikalno drugačije od naših običaja i navika, s tim što je moj lični utisak da se na nekim sitnim pravilima lepog ponašanja pridaje više važnosti, te su merci i s'il te plait magične reči i za stolom. Nikada nećete reći nešto u fazonu: "E 'aj mi dodaj so", nego: "Da li bi, molim te, mogao da mi dodaš so".

Inače, kada su porodična/drugarska okupljanja u pitanju, zajedničko obedovanje je prilika da se svi ispričaju, podele jedni sa drugima novosti, naročito ako se dugo nisu videli, da se razmene mišljenja o aktuelnim događajima itd. Zbog toga obrok može zaista da traje satima, stoga treba biti (psihički) spreman za duuuugo sedenje :) Ako ste "novajlija" u društvu (pa jos strendžer), ovo je odlična prilika za uvežbavanje "tenis pogleda": gledam osobu levo, pa osobu desno i pokušavam da pratim razgovor, dakle levo-desno, levo-desno), ili multitaskingovanja: dodajem salatu osobi levo od mene dok odgovaram domaćici da ne želim više vina i tražim od osobe prekoputa da mi sipa malo vode, uz stereo praćenje razgovora osoba koje su mi blizu, malo jedan, malo drugi, i pokušaje da kažem nešto smisleno i, eventualno, gramatički ispravno-mada to je već viši nivo ;).

Toliko o jelu (za sada), a ja vas do sledećeg posta puno pozdravljam :)

~ Bénabar - Le Diner ~