A taaaaaable ! (žvak-žvak)

Za početak, biću kratka i jasna : kad Francuzi sednu da jedu, tu kraja nema. NEEE-MA.

Ukoliko imaju goste, bilo da je u pitanju neko porodično ili drugarsko okupljanje, Francuzi počinju aperitivom (l'apéro). Pod ovim se podrazumeva minimum (ali stvarno minimum) polučasovno grickanje kojekakvih semenki, čipseva, "zalogajčića", kikirikija, kobasice (vrrrlo važna stavka :)) itd. Jedan od specijaliteta Provanse koji se takođe jede kao predjelo je la tapenade (tapenad), namaz od crnih ili zelenih maslinki koji se maže na tanke kriške posebne vrste hleba/tosta, šta li je već. Naravno, služe se i različite vrste sokova i alkohola, često i koktelčića ili, ako ste oženjeni Srpkinjom - rakija :) I sve vreme se ćaska, a često ovo vreme bude posvećeno i zajedničkom spremanju jela. Kako god, apéro ume da potraje.

La tapenade

Kada je glavni obrok konačno gotov i sto postavljen, svi sedaju za sto. Obrok ne počinje dok svi ne sednu. Onda sledi horsko "Bon appétit" (bon apeti - prijatno). Neko od prisutnih, često, ali ne i obavezno domaćin, poslužuje najpre sve goste, pa sebe. Tek kada su svi posluženi, počinje se sa jelom. Francuzi uvek prvo jedu salatu. Zatim sledi glavno jelo. Ponekad to bude i samo meso, iako se mnogo češće ono služi sa nekim prilogom.

Posle glavnog jela, koje može podrazumevati i dve-tri "ture" različitih jela, prelazi se na sir (fromage - fromaž), jednu od najvažnijih namirnica u francuskoj kuhinji. Sir se jede uz hleb i vino, koje prvo mesto po važnosti deli sa sirom. Ovaj način jedenja sira (sir, hleb i vino) se smatra dezertom, a neko kaže da se uvek mora završiti sa sve tri stvari u isto vreme. Znači, ako ste pojeli hleb, a ostalo vam je još malo sira i vina, uzimate jos hleba, ako vam zafali vina, uzimate jos koju kap, itd. :) Nakon sira, prelazi se na dezert- voće i/ili neki kolač, i na kraju se služi kafa. Od stola se ne ustaje sve dok svi ne završe s jelom.

Sve u svemu, ništa radikalno drugačije od naših običaja i navika, s tim što je moj lični utisak da se na nekim sitnim pravilima lepog ponašanja pridaje više važnosti, te su merci i s'il te plait magične reči i za stolom. Nikada nećete reći nešto u fazonu: "E 'aj mi dodaj so", nego: "Da li bi, molim te, mogao da mi dodaš so".

Inače, kada su porodična/drugarska okupljanja u pitanju, zajedničko obedovanje je prilika da se svi ispričaju, podele jedni sa drugima novosti, naročito ako se dugo nisu videli, da se razmene mišljenja o aktuelnim događajima itd. Zbog toga obrok može zaista da traje satima, stoga treba biti (psihički) spreman za duuuugo sedenje :) Ako ste "novajlija" u društvu (pa jos strendžer), ovo je odlična prilika za uvežbavanje "tenis pogleda": gledam osobu levo, pa osobu desno i pokušavam da pratim razgovor, dakle levo-desno, levo-desno), ili multitaskingovanja: dodajem salatu osobi levo od mene dok odgovaram domaćici da ne želim više vina i tražim od osobe prekoputa da mi sipa malo vode, uz stereo praćenje razgovora osoba koje su mi blizu, malo jedan, malo drugi, i pokušaje da kažem nešto smisleno i, eventualno, gramatički ispravno-mada to je već viši nivo ;).

Toliko o jelu (za sada), a ja vas do sledećeg posta puno pozdravljam :)

~ Bénabar - Le Diner ~