Nikada se nisam pravila nešto naročito finom, ali moram da priznam da je, do pre nekog vremena, umelo da me iznenadi, pa i naljuti, po mojim aršinima nekulturno ponašanje. To podrazumeva guranje u autobusu/na pijaci/u kafiću/na koncertima/dodati šta god vam padne na pamet, uz izostanak izvinjenja, naravno, zatim žvakanje punih usta, svađe u redovima i tome slično. I zašto je to sad uopšte važno? Zato što ni u ludilu nisam mogla da zamislim da će mi takvo ponašanje ponekad nedostajati.
6/6/12
Francuski poljupci (opsesivni čistunci, preskočite post)
Pre nekoliko dana jedna drugarica mi je dala ideju za ovaj post (hvala, N!). Dakle, šta je važno znati kada stignete u Francusku i poželite (ili ste primorani) da se sa nekim upoznate? Kako se pozdraviti, naravno.
Francuzi se, generalno, pozdravljaju sa dva poljupca u obraz. Ovde bi bio kraj mog posta, da ne postoje tako brojni i ah, tako jednostavni za upamtiti-izuzeci.
Subscribe to:
Posts (Atom)