Au Pôle (pas d')emploi iliti sasvim običan sastanak u Birou za (ne)zapošljavanje

Jeste, uprkos svim mojim svesnim i nesvesnim otporima, ipak sam rešila da se prijavim na taj Biro, da ozvaničim činjenicu da nemam posao i da su šanse male da ga u skorije vreme nađem. Optimistično s moje strane, zar ne ? :)

Naravno, s kim drugim da podelim to divno iskustvo, ako ne s vama. Kako izgleda prijavljivanje na Biro za zapošljavanje (ahmm, yeah right)? Ceo postupak je vrlo jednostavan :

• Korak Prvi

Ništa bez interneta - odete na sajt Biroa, kliknete na dugmence za prijavu i voilà, nepunih 7 sati kasnije, popunili ste prijavu. Popunjavanje je pravo zadovoljstvo i melem za um i dušu jer tu je gomila bitnih pitanja o prethodnom radnom iskustvu, završenim studijama, broju kućnih ljubimaca, sati provedenih u toaletu i visini džeparca u šestom razredu osnovne na koja treba odgovoriti. No, ne bojte se, popunjavanje upitnika je olakšano određenim brojem ponuđenih odgovora na svako pitanje, pa tako možete i do prekosutra lupati glavu ako niste sigurni koju stavku treba da čekirate, ili još bolje, ako se vaš odgovor ne uklapa ni u jednu od ponuđenih opcija, što je najčešće i slučaj, je l'. Pritom, na neka od pitanja biste i opširnije da odgovorite, ali ne može, nema mesta, i zato ste prinuđeni, na primer, da govorite samo dva strana jezika. A i šta će vam više. 

Nakon tih dvesta miliona popunjenih stranica, samo jedan klik vas deli od zakazivanja sastanka sa vašim savetnikom, i tu je sve prilično jasno, ponuđena su vam tri datuma i treba da izaberete onaj koji vam najviše odgovara. Fair enough. Na kraju vam je na mejl poslat isti taj formular u pdf formatu i zamoljeni ste da ga odštampate i eventualno dopunite. Posle par dana skontate da su i Oni odštampali taj isti formular i poslali vam ga poštom, što se očigledno savršeno uklapa u nacionalnu politiku zaštite životne sredine "Sve će to narod reciklirati".

Značaj jezika : "Sva predviđanja budućih uslova naslućuju dobre mogućnosti u pogledu vašeg profila" "Znači, za sada sam naj****"

• Korak Drugi

Ulazite u zgradu Biroa, a tamo vas, pre nego što uspete i da trepnete, saleće neko ljubEzno momče čiji je posao da vas čekira tamo na Njihovoj listi očekivanih zvanica. Onda vas još ljubEznije zamoli da sačekate jer ćete biti prozvani. Što jes'-jes', kasnili su samo 13 minuta sa pozivanjem moje malenkosti, to se ni ne računa jer spada u "marsejskih 15 minuta", znači praktično na vreme. Gospoja Savetnica zatim dolazi i uz jedno muljavo "Do'ar dan" vas poziva u svoju kancelariju. E onda kreće The Proces. Savetnica kucka svašta nešto brzinski, onda briše i prepravlja greške u kucanju. Onda, naravno, zazvoni telefon : "Daa? Mhm... E, sa klijentom sam, ne mogu sad, aham. Važi, 'ajde, e a kako si ti? Stvaaaaarno, nemoj pričati? Hahahaaa... Aaaa, to je bilo ono za ono u vezi sa onim? Mhm. E, ne mogu sad, imam klijenta. Vaaaaži, ćao!" Opet kuckanje, niko ne progovara ni reč, napetost raste i pitate se da li ona uopšte zna da ste vi još uvek tu... Sve dok Koleginica ne kucne na prozorče (jer su sve kancelarije u stvari povezane "kutije" složene u lavirint... ili krugove pakla, ko li će ga znati), "samo" da piiita kako ovo i ono i još samo ovo, a i ono... Kuckanje, kuckanje, kuckanje i najzad kreće dijalog tokom kog shvatate nekoliko stvari :

- da ni ona, a ni računar ne kapiraju šta ste vi to od studija završili (jer nema kvadratića za čekirati koji se odnosi na vaše studije)
- da je biranje neke slične opcije vrrrlo komplikovano, jer ne odgovara vašem profilu i kako sad to tako
- da ste džaba popunili ostatak formulara i ispravili greške, jer to niko ni ne gleda
- da nemate prava ni na kakav vid socijalne pomoći, jer ko vam je kriv što ste dosad samo volontirali (dobije se i potvrda, lepo krupnim slovima otkucana)
- da računar baguje rekordnih 17 puta u minuti
- da morate da se javljate svakog meseca sa kompletnim izveštajem o tome gde ste, kako i kada tražili posao, kako ste konkurisali, koji broj cipela nosi vaš potencijalni poslodavac i koja su poslednja dva broja registarske tablice njegovih kola, itd.
- da ne možete ni da uživate u toj svojoj nezaposlenosti kao čovek, jer imate pravo da svega 35 dana godišnje provedete van zemlje, koje morate da prijavite
- da ste i nadalje prepušteni sami sebi što se traženja posla tiče
... što dodatno potvrđuje Savetnicino sažaljivo "E pa srećno" dok vas prati do vrata.

Ovo me podseti na jednu iz moje rane mladosti :D

~ The Offspring - Job ~

 Pozdravčić :)