FTJP na francuski način

Svako, ili bar velika većina nas, zna koliko silno zadovoljstvo donosi birokratija, tj. drndanje, da se lepo izrazim, oko papira i dokumenata bilo koje vrste. Ja se ovih dana time baš intenzivno bavim, čisto da mi leto provedeno u domovini ne bi bilo dosadno, i uživam u kilometarskim šetnjama od šaltera do šaltera i gubljenju vremena na istim. Čini se da je u Srbiji stepen zbunjenosti koja proizilazi iz kontradiktornih objašnjenja i zahteva, u zavisnosti od toga kome se i u kom trenutku (ispijanje sedme kafe u pola deset ujutru, gužva na šalteru, polomljen nokat, bolest komšijine mačke) obratite, dostigao rekordne mere. Već toliko poznata fraza "Fali Ti Jedan Papir" obećava dobru zabavu i minimum trodnevnu dijareju od same pomisli na to da nešto od papirologije treba obaviti. Da ne pričam o "pitaj ovog kolegu, idi kod one koleginice, pređi na taj i taj šalter, šefica je na bolovanju/odmoru/pauzi/kidnapovana, a bez nje ne možemo ništa da uradimo" itd.

U svoj toj zbrci i istraumirani vampirskim, samo-si-mi-još-ti-falio-dosta-mi-je-života-kad-će-ta-penzija-već-jednom pogledima radnika na šalterima bilo koje institucije, skloni smo da verujemo da je kod nas najgore. A nije.

U Francuskoj je, naizgled (!), sve lepo uređeno, promišljeno i organizovano. Dok ne odete da živite tamo :) Istina je da vam je, za bilo šta, potrebno mnogo više papira, a često i vremena, da biste dobili sve što vam je od dokumenata potrebno. Dobra stvar je što mnogo toga može da se uradi preko interneta, ali to ne garantuje i da će sve biti obavljeno bez greške. Francuzi i sami kažu da je njihova birokratija la folie (ludnica, ludilo). 

Na primer, kada nađete posao, između ostalog vam je potrebna potvrda o prebivalištu. Dakle, morate imati neku adresu stanovanja. A kada želite da iznajmite stan, potrebna je potvrda o primanjima i zaposlenju... A ako menjate adresu jer ste našli novi posao?! Pre nego što se i uselite u taj neki stan, radi se analiza mesta (brojanje pukotina i rupa u zidu, štekera, kupatilskih pločica, kašičica i tanjira, i svake trunke prašine...), pa tek onda, uz milion drugih papira i potvrda, potpisujete ugovor sa stanodavcem. Ok, ovaj sistem u suštini nije loš jer su i stanar i stanodavac zaštićeni, ali da smara-smara. Još ako sve ide preko agencije... spremite se za najmanje tri nedelje šetkanja i bar pola kile papira. Ovo je samo jedna od mnogobrojnih situacija i mogućih varijanti.

Kao stranom državljaninu, pored (klasika) vize, meni je bila potrebna i boravišna dozvola, koju sam do sada tri puta produžavala. Znači, tri puta sam dostavljala sve moguće dokaze i garancije da neću ostati ilegalno, da nemam tifus, koleru ili nešto slično, da sam stvarno student, a ne terorista-samoubica itd. To što su mi prvi put dali pogrešan broj boravišne dozvole i obavestili me u stilu "iju, jebi ga, mi se zeznuli" tek tri meseca kasnije, a ja u međuvremenu izlazila iz zemlje i mogla da imam ozbiljne probleme sa čikama na granici, nema nikakve veze.

Nema veze ni to što im je trebalo skoro dve godine ne bi li mi dali ispravnu, važeću zdravstvenu karticu. A postupak je tekao na sledeći način : po dolasku u Francusku, poslala sam prvi deo potrebnih dokumenata. Zatim su mi tražili nešto što nisam imala jer još uvek nisam imala boravišnu dozvolu. Kada sam to konačno nabavila i poslala, tražili su novu turu. Poslala. Ništa se ne dešava tri meseca. Nakon toga, dobijem pismo u kom mi traže iste papire. Wtf?! Poslala. Opet ništa nekoliko meseci. Stiže opomena da nisam poslala tih nekoliko prokletih papira koje u stvari već imaju u dva primerka. Pokušam da zovem, bezuspešno jer postoji jedan broj telefona za celu državu (koja broji tričavih 60ak miliona stanovnika). Na kraju odem lično i čujem već poznatu rečenicu : "iju, jebi ga, mi se zeznuli". Opet greška u nekom tamo broju nečega. Ali, in your face, eto otkrila sam šta je i za tili čas ću imati zdravstvenu ! Not. Tek godinu dana nakon toga i još gomile papira i dopisivanja, dobijam karticu. I slavim. Bukvalno.

Ono čemu dajem plus Francuskoj u odnosu na Srbiju je odnos šalteruša prema klijentima. Dok su kod nas dobro raspoložene i ljubazne tete vrsta u izumiranju, francuske tete su u globalu zaista prijatne i obraćaju se klijentima kao, zamislite, ljudskim bićima, sa sve manirima koji jurnjavu a la FTJP čine podnošljivijom (izuzev kada preteraju i broj silvupleova dostigne visinu njihove mesečne zarade).

Iskreno, s obzirom na zamršeno stanje stvari i potrebu da za sve i u svakom momentu postoji potvrda s pečatom, očekujem da će u Francuskoj uskoro uvesti i neke zahteve kada je odlazak u javni WC u pitanju. Lepo prvo popuniš zahtev, pa overiš i predaš odgovornoj osobi, i onda možeš u WC. Sve po pravilima i propisima.